•  Pozovite: 021/30 39 589;065/90 20 357;
  •  Е-mail: timvetns@gmail.com

SAVETI

 

Odavno su poznate koristi preventivne vakcinacije i tu vlasnici retko kad imaju dilemu. Ono što ih često zanima je kada je idealno vakcinisati ljubimca i da li je vakcinacija protiv zaraznih bolesti neophodna i starijim psima i mačkama.

Po rođenju psi i mačke nasleđuju zaštitna antitela od svojih majki koja ih štite oko 6 nedelja. Prvu vakcinu psi bi trebalo da prime upravo u uzrastu od 6 nedelja. Druga doza se daje sa 9 nedelja i poslednja sa 12 nedelja starosti kada je imuni sistem i najkompetentniji za dobar imuni odgovor. Jačina imunog odgovora zavisi od samog imuniteta jedinke. Zato se i vakcinišu samo zdrave i od parazita slobodne životinje.

Većina vakcina za pse, koje su dostupne na našem tržištu, su petovalentne i sadrže: atenuirani virus štenećaka, adenovirus pasa (zarazni hepatitis), virus parainfluence (zarazni kašalj pasa), parvovirus (mačija kuga) i inaktivisane bakterije Leptospira spp.. Jedino oboljenje koje je starosno predisponirano je mačja kuga (oboljevaju samo mladi psi), dok su sve ostale zarazne bolesti zastupljene i kod starijih pasa. Zato se i preporučuje vakcinisanje na svakih 12 meseci, koliko i traje zaštitni imuni odgovor.

Vakcine za mačke sadrže: atenuiran herpes virus, antigen kalici virusa, atenuiran virus panleukopenije, a četvorovalentne vakcine sadrže još i atenuirani soj Chlamydophila felis.

Preporuka je da se zdrave mačke vakcinišu sa 8 nedelja, a revakcinišu sa 11 ili 12 nedelja starosti, a potom jednom godišnje.

Za mačke se savetuje i vakcina protiv mačje leukemije (smrtonosno i zarazno virusno oboljenje), ali se pre same vakcinacije preporučuje testiranje na virus leukemije. Poželjno je da se ova vakcina aplikuje u 9. nedelji života ili kasnije. Revakcinacija sledi u 12. ili 13. nedelji, a potom na svake dve godine.

Sterilizacija podrazumeva hirurško otklanjanje jajnika i materice, ili samo jajnika, u cilju sprečavanja razmnožavanja životinje. Danas je poznata činjenica da se blagovremenom sterilizacijom prevenira nastanak tumora mlečne žlezde, koji su kod kuja maligni u 50% slučajeva, a kod mačaka i do 80%. Takođe, sterilisane ženke ne mogu oboleti od piometre (gnojno zapaljenje materice koje može dovesti do sepse i uginuća).

 

sterilizacija 

Zabluda je da životinju treba pustiti bar jednom da se ošteni, odnosno omaci, zbog sticanja "majčinskog instinkta", regulacije hormona, bolje kondicije životinje i itd.. Preporuka je da se kuje sterilišu pre prvog polnog žara, a to je negde oko 8 meseci starosti, a mačke čak i ranije.

Što se tiče mačora, preporuka je kastracija. Kastrati znatno ređe oboljevaju od mačijih zaraznih bolesti, ne obeležavaju teritoriju, a ako se blagovremeno obavi zahvat, postaju pitomiji. Međutim, kod kastriranih mačora treba voditi računa o gojaznosti, kao i bolestima donjih mokraćnih puteva.

Kod pasa kastriranje retko kad ima uticaj na promenu ponašanja (teritorijalni psi i dalje ostaju takvi), pa se kod njih, kad se ne radi o kontroli populacije, kastracija sprovodi u smislu terapije (tumori testisa, uvećanje prostate).

 

Uzročnik bolesti srčanog crva je nematoda, Dirofilaria immitis, koja naseljava arterije pluća, a tek u odmaklom stadijumu bolesti, paraziti se mogu naći i u samom srcu.

Pravi domaćini za ovog crva su psi i divlji kanidi (vuk, šakal i sl.), ali se dirofilarija može naći i kod mačaka (verovatnoća infestacije je 10 puta manja nego kod pasa).

Prenosioci ove bolesti su komarci, i to sve vrste koje se mogu naći na našem podneblju.

Polno zrela ženka Dirofilaria immitis u krvotok domaćina (zaraženog psa/mačke) oslobađa mikrofilarije (larve mikroskopske veličine), koje zatim komarac ugrizom unosi u svoj organizam, gde one sazrevaju u infektivne larve (L3 larva). Kada komarac koji nosi larve L3 ujede krajnjeg domaćina (psa, mačku) u njemu se razvija larva L4, koja za oko 6 meseci prelazi u odrasli oblik crva koji može narasti i do 30 cm.

Simptomi koji se najčešće javljaju su: kašalj, zamor, letargija, abnormalan nalaz pri auskultaciji srca i pluća, a u poodmaklom stadijumu ascites (nakupljanje vode u trbušnoj duplji) i sinkope (gubitak svesti usled srčane slabosti).

Bolest se može dijagnostikovati brzim antigen testovima čija je specifičnost gotovo 100%, što znači da ne postoje lažno pozitivni rezultati.

Postoje tri vrste terapije koje se sprovode u zavisnosti od stepena oboljenja životinje.

  • Kod blago i umereno obolelih se preporučuje brzoubijajući tretman, tj. adulticidni tretman kojim se direktno ubijaju odrasli oblici crva.

  • Kod teško obolelih životinja savetuje se dugotrajni (slow kill) tretman, koji može da traje i preko 10 meseci. Terapija se sprovodi 2 puta mesečno dok se ne dobiju 2 uzastopna negativna rezultata na testu.

  • Za najteže obolele pacijente primenjuje se hirurško uklanjanje parazita, ali je prognoza u takvim slučajevima uglavnom loša.

Preventiva se ogleda u korišćenju preparata koji deluju na razvojne oblike crva, a koriste se i repelenti za komarce. Najvažnija primena ovih sredstava je od aprila do novembra, što se poklapa sa sezonskom aktivnošću komaraca.

 

Postavite pitanje !

Email:
Naslov:
Poruka:
unesite tačan rezultat =1+4