Sterilizacija podrazumeva hirurško otklanjanje jajnika i materice, ili samo jajnika, u cilju sprečavanja razmnožavanja životinje. Danas je poznata činjenica da se blagovremenom sterilizacijom prevenira nastanak tumora mlečne žlezde, koji su kod kuja maligni u 50% slučajeva, a kod mačaka i do 80%. Takođe, sterilisane ženke ne mogu oboleti od piometre (gnojno zapaljenje materice koje može dovesti do sepse i uginuća).

Zabluda je da životinju treba pustiti bar jednom da se ošteni, odnosno omaci, zbog sticanja "majčinskog instinkta", regulacije hormona, bolje kondicije životinje i itd.. Preporuka je da se kuje sterilišu pre prvog polnog žara, a to je negde oko 8 meseci starosti, a mačke čak i ranije.

Što se tiče mačora, preporuka je kastracija. Kastrati znatno ređe oboljevaju od mačijih zaraznih bolesti, ne obeležavaju teritoriju, a ako se blagovremeno obavi zahvat, postaju pitomiji. Međutim, kod kastriranih mačora treba voditi računa o gojaznosti, kao i bolestima donjih mokraćnih puteva.

Kod pasa kastriranje retko kad ima uticaj na promenu ponašanja (teritorijalni psi i dalje ostaju takvi), pa se kod njih, kad se ne radi o kontroli populacije, kastracija sprovodi u smislu terapije (tumori testisa, uvećanje prostate).

Uzročnik bolesti srčanog crva je nematoda, Dirofilaria immitis, koja naseljava arterije pluća, a tek u odmaklom stadijumu bolesti, paraziti se mogu naći i u samom srcu.

Pravi domaćini za ovog crva su psi i divlji kanidi (vuk, šakal i sl.), ali se dirofilarija može naći i kod mačaka (verovatnoća infestacije je 10 puta manja nego kod pasa).

Prenosioci ove bolesti su komarci, i to sve vrste koje se mogu naći na našem podneblju.

Polno zrela ženka Dirofilaria immitis u krvotok domaćina (zaraženog psa/mačke) oslobađa mikrofilarije (larve mikroskopske veličine), koje zatim komarac ugrizom unosi u svoj organizam, gde one sazrevaju u infektivne larve (L3 larva). Kada komarac koji nosi larve L3 ujede krajnjeg domaćina (psa, mačku) u njemu se razvija larva L4, koja za oko 6 meseci prelazi u odrasli oblik crva koji može narasti i do 30 cm.

Simptomi koji se najčešće javljaju su: kašalj, zamor, letargija, abnormalan nalaz pri auskultaciji srca i pluća, a u poodmaklom stadijumu ascites (nakupljanje vode u trbušnoj duplji) i sinkope (gubitak svesti usled srčane slabosti).

Bolest se može dijagnostikovati brzim antigen testovima čija je specifičnost gotovo 100%, što znači da ne postoje lažno pozitivni rezultati.

Postoje tri vrste terapije koje se sprovode u zavisnosti od stepena oboljenja životinje.

• Kod blago i umereno obolelih se preporučuje brzoubijajući tretman, tj. adulticidni tretman kojim se direktno ubijaju odrasli oblici crva.

• Kod teško obolelih životinja savetuje se dugotrajni (slow kill) tretman, koji može da traje i preko 10 meseci. Terapija se sprovodi 2 puta mesečno dok se ne dobiju 2 uzastopna negativna rezultata na testu.

• Za najteže obolele pacijente primenjuje se hirurško uklanjanje parazita, ali je prognoza u takvim slučajevima uglavnom loša.

Preventiva se ogleda u korišćenju preparata koji deluju na razvojne oblike crva, a koriste se i repelenti za komarce. Najvažnija primena ovih sredstava je od aprila do novembra, što se poklapa sa sezonskom aktivnošću komaraca.